Month: November 2015

Oto Vajninger

Žena

Žena je svuda i uvek seksualno iritabilna, ona je sušta seksualnost. Kada je u pitanju svest, samo muškarac je ima. Žena živi u henidnom(predpojamnom) obliku, razvijena svest polna je odlika muškarca. Darovitost i genijalnost najviši su stupnjevi muževnosti, i u direktnoj su vezi sa (isključivo muškim) apsolutnim pamćenjem i velikim poznavanjem ljudi. Žena je svega toga u potpunosti lišena. Jedina ravnopravnost na koju bi ona (s pravom) smela da računa, jeste ona pravna.

Žena nije ni dubokoumna ni visokoumna, ona je štaviše suprotno svemu tome. Koliko smo do sada videli, ona uopšte nije “umna”, već je kao celina bez-umlje, bez-umna. Ali to još ne znači maloumna, u značenju nedostatka najprostijeg praktičnog orijentisanja u običnom životu. Baš lukavstvo, proračunljivost, “razboritost” poseduje žena, mnogo redovnije i konstantnije nego muškarac čim se radi o postizanju bliskih egoističnih ciljeva, žena nikada nije toliko glupa kao što katkada može da bude muškarac.

Žena je alogična i amoralna, bez individualnosti, nema dušu, pamćenje i razvoj. Živi samo u sadašnjosti, koju nastoji da sažme u beskonačni snošaj. Samo su dve vrste žena: majka i bludnica. Prva je sva u službi rađanja, druga sva u službi snošaja. Bludnica stoji iznad majke, jer negira najveće zlo – ovozemaljski život. A emancipacija žene baš i ide u tom pravcu, ona ženu majku emancipuje od materinstva, pretvarajući je u bludnicu.

Žena je organski lažljiva, bez ikakve svesti o krivici. Srećne su samo žene. Muškarac oko sebe vidi probleme, a ispred sebe zadatke, žena je nebiće, ništavilo. Nepomirljive suprotnosti jesu subjekat i objekat, forma i materija, muškarac i žena. Muškarac je sve, žene ne postoje, one nisu ništa. To je značaj žene u svemiru i tako se dopunjuju muškarac i žena.

Advertisements